Сунчан дан, један од ретких кишног позног пролећа 2023. године ђаци I/2 ОШ „Вук Караџић“ са својим учитељицама Душицом Глигоровски и Тањом Ивков провели су ван учионице на несвакидашњи начин – у и са природом. У Дунавском резервату, с леве стране реке доживели су незаборавне и тренутке за памћење, а тако је увек када сте у додиру са једним од најлепших светова – птичијим. Овај руковођен човеком – соколарство и лов приближио им је лиценцирани соколар Хани Гиргис.
Све је изгледало као добра авантура, и одлазак из школе, и амбијент резервата, и радост новог. Соколар стрпљив и пун речи.
„Сури или златни орао други је најбржи створ на свету после сивог сокола и развија брзину од 250 километара на час. Најмоћнији орао на свету има велики притисак у ногама зато се најчешће у соколарству користи за лов. У Србији је соколарство присутно од давнина, постоје записи да су захваљујући соколарству поједини манастири сачувани. Један од манастира где се и данас негује соколарство је и манастир ,,Милешева“, открио је Гиргис.
Захваљујући овим птицама грабљивицама, а уз помоћ соколарске вештине чувају се и авиони у Јат техници од других птица које улазе у хангаре и праве штете.
Ђаци су стрпљиво слушали и изненађено посматрали летове и прецизност орла. Осим њега, који је својом лепотом али и вештином можда највише привукао пажње, ништа мање нису били интересантни и летови јастреба као и Сибирске сове, чији је распон крила два метра! Чули су да је погрешно мишљење да сове не виде добро по дану. Оне и по дану виде одлично, чак 12 пута боље од човека, а ноћу још боље.
Верујте на реч, атракција. Посебно је била узбудљива трка I/2 са јастребом, која је била са неизвесним победником.
Оно што је можда најлепше јесте нежност коју су деца испољила када су видела и мазила мале сове ковулије. Два паперјаста птића стрпљиво су се мешкољили док су их прваци додиривали.
„Како су меки, мали…Јао, па они и кљуцкају,“ биле су речи са упознавања.
Све што је планирано, деца су чула – увод и историјат соколарства, важност соколарске ловне културе и заштита UNESCO, зашто је соколарство од државног значаја, слободан лет птица грабљивица…
Посета и целокупна организација била је на иницијативу једног тате ловца од малена, који је љубав према лову наследио од деде, а званично је десет година и члан Ловачког савеза Србије – Николе Радуловића.
„Ловци су заштитници природе, љубитељи домаћих и дивљих животиња. Људи који у зимском периоду износе по великим снеговима и лошем времену храну за дивљач, а у летњем периоду воду на појилишта. Ловци Србије учествују у свим хуманитарним акцијама, потрагама за несталим лицима. Када су елементарне непогоде – поплаве, пожари, земљотреси учествују у акцијама спасавања“, испричао је Никола.
Главни мотив за овакву акцију тата Никола је пронашао у жељи да приближи природу градској деци, да имају контакт са птицама које су ,,небески летачи”, да најмлађи створе контакт са неким другим светом, у ком владају системи вредности који су тотално другачији од данашњих.
„Жеља ми је да деца заволе природу и да са својим родитељима проведу значајно више времена у природи и уживају у чарима излазака и залазака сунца, мирису ливада, игрању спорта са другарима…све у свему, одвајању од телефона, рачунара и посвећивању природи и породици!“
И тако наши прваци, видели су и доживели природу на један неуобичајено леп начин. Истраживачког и немирног духа, успели су да у ливади са покошеним сеном на велику радост налете на кртицу, па чак и једну белоушку…
Ми, родитељи и њихове учитељице, им желимо да их кроз живот води мудрост сове, брзина јастреба и истрајност сурог орла.
Данијела Нишавић