НИКОЛА СПАСИЋ (1838-1916) – велики српски добротвор пожелео је да у хумане сврхе уложи део свога новца да се у дну дворишта Палилулске школе (како се наша школа звала до 1931.г.) сагради објекат који ће служити као „ђачко склониште за ђаке народних школа“.
Поверење је опет поклоњено великом зналцу, архитекти Милану Антоновићу који је једанаест година раније (1894.г.) својим врхунским архитектонским умећем осмислио велико школско здање. Антоновић је сачинио пројекат и за овај школски објекат а све у духу европских градитељских манира тога доба. Саградили су је 1905.г. најпознатили београдски неимари тога доба Горча и Милић Поповић.
Био је то први ђачки интернат у Београду такозвана „Ђачка трпеза“ и уписана је као најстарија школска установа у нашем граду „за помоћ сиромашним ученицима и ђацима путницима“. У једном документу се наводи да је то била тада „нека врста продуженог боравка за ученике чији су родитељи по цео дан били на послу, да би деца овде била збринута; да не бораве на улици , чекајући родитеље да крену кући јер су многи били из ширег градског окружења, а тада није било градског превоза до тих одредишта“.
Прва ђачка кухиња у Београду била је смештена баш у овој згради да ти ученици, а и остали по потреби и жељи „могу нешто топло појести и окрепити се“.
Други светски рат ће прекинути ток и уходани живот школе и иселити из овог објекта и ђаке и наставно особље на неко време. Након рата, када се живот школе полако враћао у нормалне токове у овој згради је 1946.г. почела са радом школска поликлиника са стоматолошком праксом.
У новије доба, тачније 2003/04.г. зграда мале школе потпуно је реновирана средствима које је издвојила за ту намену Општина Стари град.
Одавно већ у овој згради школе, своје ђачке дане започињу ученици првог разреда смештени у четири простране и добро осветљене учионице са рачунарском опремом и свим потребним средствима за реализацију наставних и активности у продуженом боравку. У приземљу зграде је и ђачка кухиња тако да се цео наставни процес, боравак и исхрана одвијају на једном месту. У саму зграду, док настава траје , може ући само особље школе које зна шифру за отварање улазних врата.
Сваке године у септембру, Мала школа у своје окриље, на свечаности коју тим поводом припремају ученици четвртог разреда, прими нову генерацију првака коју у јуну испрати у средњу зграду где похађају други, трећи и четврти разред, а потом старије разреде – у великом здању школе.
Изузетна је предност што имамо такав простор који омогућава да се ученици поступно привикавају на живот школе и интеракцију са старијим ученицима. Прваци око Мале школе имају и део дворишта који је намењен само за њихов боравак и активности и ту су, током одмора, повећане мере безбедности свих који са децом раде, а посебно дежурних учитеља.
ЖИВОТ МАЛЕ ШКОЛЕ – увек динамичан и пун радости,
забележен оком камере, најбоље говори о чаролији која се у њој одвија
